Конференција 2018

III Конференција судских преводилаца и тумача Србије са међународним учешћем

Нови Сад, Свечана сала Скупштине АП Војводине 

29. и 30. септембар 2018. године

Не само поводом Европског дана језика, а уочи Светског дана превођења, већ као професионалци с повереним јавним овлашћењима, свесни да друштвени бенефит зависи од квалитета нашег рада, а нарочито зато што желимо да активно учествујемо у коначном уређењу професије судских преводилаца/тумача, Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије организује по трећи пут заредом највећи преводилачки догађај године на тему Положај судских преводилаца у стратегији реформе правосуђа – у сусрет Закону о судским преводиоцима/ тумачима и изменама и допунама постојећег Правилника

           Општа је оцена да је I Конференција сталних судских преводилаца и тумача Србије с регионалним учешћем, одржана 24. и 25. септембра 2016. године, протекла веома успешно и чак је превазишла очекивања учесника и организатора. Осим што су се први пут на једном месту окупили представници струке и надлежних органа који ову правосудну професију уређују, омогућила је и креирање платформе за међурегионалну сарадњу и размену искустава добре праксе, јер смо имали госте излагаче и учеснике конференције из Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније и Хрватске, али и Бугарске, Италије и Грчке, чиме је први стручни скуп ове врсте код нас већ померио границе очекиваног у правцу међународног скупа и поставио организаторима још тежи задатак када је у питању организација наредног стручног окупљања.

            Док смо се 2016. године бавили статусом струке у региону, наредне године смо пажњу усредсредили на решења блиских нам земаља из окружења, али и резултате и закључке међународних скупова струке. Из Министарства правде су тада најавили да је 2018. година, у складу с акционим планом, предвиђена за усвајање закона и подзаконских аката који ће коначно уредити нашу правосудну професију. Увиђајући колико је неопходна стандардизација рада судских преводилаца и тумача, УССПТС је припремио предлог Пословника о раду сталних судских преводилаца и тумача, који је усвојила струка, и упутио га Министарству правде на разматрање. Надамо се да ће овај спој знања и искуства струке, намењен колегама с циљем што професионалнијег обављања послова судских преводилаца/тумача, олакшати барем један део посла надлежнима у Министарству.

Током два дана одржане су четири сесије према следећем распореду:

  Субота – 29. септембар:

9.30 Пријављивање учесника

10.00 Положај судских преводилаца у стратегији реформе правосуђа – у сусрет Закону о судским преводиоцима/ тумачима и изменама и допунама постојећег Правилника. 

  • Дејан Вуруна, млађи експерт пројекта PLAC II – Реформе система судских тумача и преводилаца и правни оквир у контексту европских интеграција

       – мере за осигурање квалитета, 

       – регистрација судских тумача,

       – захтеви ЕУ који произилазе из Споразума о стабилизацији и придруживању

  • Марија Милорадов – судски преводилац за немачки јези, адвокат – предлог Пословника о раду судских преводилаца/тумача који је УССПТС израдило 

  • Горица Милојевић – Удружење судских тумача и правних преводилаца Словеније, судски тумач за српски језик – управо спроведена ревизија Правилника о стручном усавршавању судских тумача у Словенија  

Дискусија

16.00 Европски оквир професије – модератор Тина Самарџић

  • Даниела Амодео Перило – предсеник ЕУЛИТА – Судски преводилац пред изазовима ЕУ институција

  • проф. др Данко Шипкаредовни професор на Славистици на Државном универзитету Аризоне (САД), Међујезичке лексичке разлике

  • доц. др Ана Лехоцки-Самарџић, Филозофски факултет Универзитета у Осијеку, шеф Катедре за мађарски језик и књижевност – Образовање стручних преводитеља у контексту хрватског високог школства у складу са захтјевима Еуропске уније

  • дискусија

20.00 Тура кроз културну историју града – обилазак културних знаменитости Новог Сада

Недеља – 30. септембар:

10.00  Неопходност креирања терминолошке базе – панел дискусија Вишејезични лексикон правних и економских појмова као први корак у том правцу, учествују аутори: Слађана Милинковић, Јасна Милошевић, Наташа Томић, Војислав Јовановић, Марија Милорадов, Сања Карановић, Ники Радуловић, Силвија Гуелмино, Сунчица Филиповић, Јелена Јоновска, Радомир Трајковић, Весна Трајковски, Горица Милојевић

  • др Тамаш Дора, виши терминолог у Бироу за превод и оверу из Будимпште – терминолог у свету преводилаца и тумача 

  • Киш Адриен – начелник Одељења за контролу квалитета превода у  у Бироу за превод и оверу из Будимпште – неопходан корак у ревизији квалитета превода

  • Панел дискусија професије које недостају у процесу превођења – проф. др Часлав Копривица, доц. др Борислава Ераковић, Силвија Гуелмино, др Тамаш Дора, Киш Адриен, Соња Бабић Литгоу, Сања Карановић, Јелена Иванишевић и Весна Савић

дискусија

16.00 Изазови струке – размена искустава у раду и решења из праксе – модератор Гордана Векарић

  • Мр Јелена Иванишевић – лектор и преводилац за словеначки језик – Лектор у преводу – изазови и решења у пракси 

  • Мр Гордана Векарић – судски преводилац за енглески и италијански језик – Судско превођење VS превођење у судници

  • Тина Самарџић – судски преводилац за енглески језик – Kо је „free“ – фриленсер или предузетник?

  • дискусија 

20.00 Затварање и подела сертификата

Закључци

И III конференција сталних судских преводилаца и тумача са међународним учешћем је за нама. Док се осврћемо на протекли Европски дан језика и Светски дан превођења, које смо обележили у недељу, 30. септембра 2018. године, представљамо најважније закључке са протеклог окупљања струке:

  • Положај судских преводилаца у стратегији реформе правосуђа омогућио нам је увид у опсежне послове који се спроводе у Министарству правде. С обзиром на најаву Закона о судским преводиоцима и на радионицу одржану 4. септембра, изложена су практична решења настала на основу истраживања које обухвата 15 земаља ЕУ, затим обезбеђивање квалитета превода и захтеви који произилазе из Споразума о стабилизацији и придруживању, а који се тичу начела вишејезичности и примене Директиве 2010/64, што представља увод у фазу II, јер се очекује формирање радне групе за израду нацрта закона, који треба да буде донесен до краја 2018. године. Најављене су конструктивне тачке које би требало да унапреде рад судских преводилаца и тумача.

  • Струка је указала на неопходност дефинисања термина „судски тумач” и на то да садашња употреба израза „судски преводилац” нити покрива обим и сложеност нашег свакодневног рада, нити шаље јасну поруку онима који се нашим услугама служе.

  • Удружење је представило Правилник о раду судских преводилаца и тумача, који је струка усвојила марта месеца ове године, који ближе дефинише кључне аспекте наше професије, и могао би као подзаконски акт увести ред у праксу судских преводилаца и тумача.

  • Европски оквир професије још једном је указао на неопходност континуираног усавршавања постављених судских преводилаца и тумача. Чули смо примере програма реедукације и релиценцирања из Хрватске, Италије, Мађарске и како се то ради у институцијама ЕУ.

  • Председник ЕУЛИТА, Данијела Амодео Перило, нагласила је неопходност умрежавања са струковним удружењима у земљи и ван ње и подстакла УССПТС на придруживање највећој европској породици удружења судских тумача.

  • Неопходност креирања терминолошке базе поново је актуелизована, будући да су колеге из Државног бироа за превод и оверу Републике Мађарске изложиле модел по ком се у свакодневном раду примењује стандард ISO 17100. С обзиром на дефрагментирану организацију рада судских преводилаца и тумача у Србији, ми смо за сада још далеко од оваквих могућности, али је струка сагласна да су нам неопходне терминолошке базе као преводилачки алати који осигуравају еквиваленцију предметних појмова, а самом судском преводиоцу/тумачу омогућавају да се додатно посвети квалитету целокупног превода. У том смислу, оцењено је да је Вишејезични лексикон правних и економских појмова, у издању УССПТС први, наизглед мали, али суштински веома вредан пионирски корак у том правцу. Следећи је издавање II тома под називом Водич кроз правне системе региона – регионални пројекат на ком удружено сарађују колеге из Македоније, Словеније, Хрватске, БиХ и Црне Горе, од чијих смо представника на Конференцији чули неке од преводилачких дилема и нека решења која ће бити обухваћена новим лексиконом. Тиме ће се постојећа база од седам језика увећати за додатних пет који се говоре у региону.

  • Имајући у виду сав досадашњи рад, залагање за унапређење рада у струци и свеукупне активности УССПТС, колеге из Државног бироа за превод и оверу Републике Мађарске понудиле су нам подршку у даљем раду, те ће споразум о техничкој сарадњи бити потписан до краја године, на обострано задовољство.

  • Будући да је II панел дискусија – професије које недостају у процесу превођења – окупила саговорнике који се процесом превођења, и деловима тог процеса, баве из различитих углова, омогућила је и увид у токове издавачке делатности, рада преводилачких предузећа и деловање у научним круговима, те је једногласни закључак да у процесу превођења нису довољно заступљени лектори, коректори, а некад ни доступни терминолози и контролори превода, али да чињеница да недостају не сме бити општеприхваћена већ треба тежити укључивању свих релевантних елемената, јер је квалитет превода у складу са савременим тековинама превођења usus sine qua non. Неопходност стандардизације рада у складу са сертификатима ISO 17100 (и његовим претходником EN-15038), за обезбеђивање квалитета у процесу превођења, и ISO 9001, за управљање квалитетом у пословним организацијама, у Европи и свету већ дуго су неопходност, док у нашој земљи само ретка предузећа поседују ове сертификате, а наручиоци се ретко одлучују за превод у складу са стандардом јер значајно подиже цену.

  • У контексту научних и стручних превода, истакнути су и изазови и предности консултативног рада више преводилаца на истом тексту, које не само да су наметнуте темпом на тржишту, него, ако се умеју правилно спровести под надзором будног уредника и редактора који ће стилски употпунити и уједначити текст превода, а у складу са стандардима квалитета, значајно могу допринети да се иде у корак са развојем технологија и коришћењем преводилачких алата, као и машинским превођењем које нам се извесно приближава. За разлику од књижевног превода, код кога се поставља питање стила и културолошког отиска у преводу који постаје засебно књижевно дело, групни рад у областима са стандардизованом терминологијом уз коришћење терминолошких база може унапредити сам квалитет превода чиме ће се постићи кохеренција насупрот хаосу који тренутно влада а који је последица недовољне правне утемељености и спорости система, те законодавца да се овим важним питањем бави.