Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије

У складу са најавом приликом VI по реду стручне преводилачке конференције, Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије у сарадњи са Факултетом за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић”, организује стручни састанак са елементима обуке, на тему секундарне виктимизација и викаријске трауматизације, 27. априла 2023. године у Новом Саду, у Свечаној сали (први спрат, сала бр. 116) Факултета (Булевар ослобођења 76) и онлајн.

Околности које су довеле до повећаних миграција становништва неких земаља, превасходно лош животни стандард и тешки услови живота, неретко узрокују кретања становништа која личе на миграције, иако по правној квалификацији то нису, те неки од њих не могу добити мигрантски статус. То отежава живот овим људима, спречава их у даљем кретању, и стога доводи у ризик да постану жртве трговине људима или кријумчарења људи. Стога је неопходно да лица укључена у превазилажење језичке баријере буду едукована и у смислу прописа која ову област регулишу, како би препознали безбедносне, али и психолошке, културолошке и остале ризике,  и изазове у пракси.

Услед принудних миграција, живимо у време растуће потребе за преводиоцима за језике који су у Србији веома ретки, готово егзотични, јер је број постављених овлашћених судских тумача сведен на једног или, у случају неких језика, ниједног именованог. С друге стране, постоје људи који ове језике говоре, умеју и могу да их преводе, али чини се да недостаје системско решење које би омогућило да они буду препознати као овлашћени судски преводиоци – нема јавног позива за постављење јер се не организују језички испити за судске преводиоце за те језике, иако је потреба евидентна. Једно од “решења” коме се прибегава у оваквим ситуацијама је ангажовање преводиоца за језик који лице, коме је превођење потребно, изјави да разуме. Тиме се преводилац доводи у ситуацију повећаног стреса, јер степен разумевања преведене информације више не зависи од умећа и вештина преводиоца, те квалитета превеода, већ превасходно тачности премисе (да онај коме се преводи говори/разуме и тај други језик) и могућности разумевања садржаја на језику који  можда разуме. Уз то у пракси се повремено прибегава ангажовању преводилаца које су акредитовале међународне хуманитарне/невладине организације, али се то сматра изнуђеним решењем, одређеног рока трајања, што ове посвећене људе оставља скрајнутим, након што престане непосредна потреба за њиховим ангажовањем. Земље ЕУ су одавне у овај процес увеле и културне медијаторе, као овлашћена лица за превазилажење језичке баријере и ван судскопреводилачке праксе, и улажу много труда и сати едукације у имплементацију овог комбинованог модела у пракси. Код нас се мало зна о медијаторима, системски су непрепознати, иако би у овим околностима могли бити премосница – док се не нађе адекватно решење за постављање судских тумача и за поменуте језике – и укључени у превођење у свим осталим животно важним ситуацијама, ван судскопреводилачке праксе.

Пресудни значај има квалитет комуникације “на терену”, у зависности од контекста, између надлежних органа и преводилаца, јер само блиском сарадњом и узајамном подршком оног дела процеса за који су стране задужене, креира се могућност имплементације добре пракске. Неизоставно је важно и познавање прописа који ову област регулишу: међународни и национални правни оквир за заштиту миграната (међународне конвенције и споразуми као и домаће законодавство), Закон о азилу и другим врстама међународне заштите, правни и социјални механизми заштите, улога међународних агенција и невладиног сектора у заштити миграната од кријумчарење људи и трговине људима, као и од експлоатције, родно заснованог и сексуалног насиља.

Међутим, највећи изазов рада/превођења у кризним ситуацијама се не дешава у току, већ настаје након тога, као унутрашњи одговор на преживљену, доживљену или трауму којој смо сведочили посредно, са елементима одложеног времена, или са аспекта другачијег од основа примарне виктимизације. Услед тога, као додатни изазови викаријске трауматизације присутни су емпатија, симпатија, свесно или несвесно поистовећивање са жртвом… који могу утицати на објективност преводиоца. Ма колико били свесни да је важно на крају дана дистанцирати се од негативних доживљаја и преживљеног стреса, те рециклирати емоције или ситуације које су на нас негативно утицале, то не значи да смо овладали благовременим препознавањем оваквих догађаја и техникама, умећем, вештинама којима можемо накнадно прибећи. Неопходно је и да смо упознати са техникама саморегулације и/или психолошком подршком. Зато стручни састанак започињемо најважнијим аспектом ове теме, из угла психолога.

ПРОГРАМ

15.45 – 16.00 пријављивање учесника

16.00 – 17.00 I сесија – из угла психолога

Изазови превођења у кризним ситуацијама из угла психолога – асист. Јелка Драгићевић, студијски програм Пословна психологија (ФЛВ)

17.00 – 17.30 пауза за кафу

17.30 – 18.30 II сесија – из преводилачког угла – панел дискусија

Језичка баријера и изазов комуникације у контексту миграција – улога преводилаца и културних медијатора и њихово стручно усавршавање – Саман Али Вјештица, преводилац за урду, културни медијатор, сарадник више међународних и домаћих организација сектора НВО; Раја Рифаи Елба, судски преводилац за арапски, члан УССПТС

18.30 – 19.00 Комуникација у кризним ситуацијама – имеђу језичких изазова и потреба корисника – Мирјана Нешић, експерт за пружање заштите жртвама роднозаснованог и сексуалног насиља, говори турски и арапски језик

19.00 – 19.45 III сесија – из безбедносног угла

Комуникација са жртвама и извршиоцима кривичних дела трговина људима и кријумчарење људима – Милош Ђорђевић, капетан полиције, Одељење криминалистичке полиције Полицијске управе у Нишу, сарадник – практичар, студијски програм Безбедност и криминалистика (ФЛВ)

19.45 – 20.00 закључци стручног састанка и подела сертификата               

Пријаве искључиво путем линка https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeFvHqQ17wSE6HXi1kS8eKGbSxpScrOyQULkIqmJagId6skOQ/viewform  најкасније до уторка 26. 04. 2023.

Котизација обухвата приступ свим сесијама, пратећи материјал, промо-материјал, освежење у паузи за кафу и сертификат. 3а чланове УССПТС износи 2000 RSD (онлајн 1000 RSD), за остале уживо 4000 RSD (нечланови – онлајн 3000 RSD).

Уплате на рачун: 170003005008800019 са назнаком за: стручни састанак 27. 04. 2023.

За учешће из иностранства за онлајн присуство уплате су могуће у износу од 30 EUR на paypal.me/USSPTS (+ 5 ЕUR провизијe за пренос средстава коју Пејпал зарачунава). Сертификат и материјал у pdf-у шаљемо електронски.