Писање личних имена

Због учесталих случајева неусаглашеног превођења и проблема који из тога произлазе, нарочито у вези са превођењем личних имена, подсећамо све колеге сталне судске преводиоце/тумаче на законску обавезу превода на српски језик, ћириличким писмом, при чему се лична имена морају писати онако како се у српском језику читају.

Закон о матичним књигама (из 2009. године!) члан 17. ближе уређује унос личних имена, првенствено за припаднике националних мањина – националних заједница, које живе у Србији, а самим тим и страних држављана. „Лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује се на српском језику, ћириличким писмом, а припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом.

Лично име дететародитељасупружника и умрлог држављанина Републике Србије уписано у извод из матичне књиге иностраног органа према правилима језика и писма државе издавања, уписује се у матичне књиге које се воде према овом закону у складу са правилима српског језика и ћириличког писма.

Лично име страног држављанина, поред уписа на српском језику, ћириличким писмом, уписује се у матичну књигу венчаних, односно матичну књигу умрлих и према правилима језика и писма државе чији је држављанин, у облику садржаном у изводу из матичне књиге рођених иностраног органа.“

Члан 18. Закона о матичним књигама прецизно дефинише превод топонима: Називи места у страним државама и називи страних држава уписују се у складу с правилима српског језика и ћириличког писма“, при чему се подаци из адреса не преводе, већ преносе у целости – на језику и писму на ком је издата јавна исправа, или како је наведено у изворнику документа.

Како би се избегле дискрепанце у уносу иностраних имена (с обзиром на разлике у националним писмима),  име се у оригиналу наводи како је наведено у пасошу, те додаје у загради, или напомени испод превода, у зависности од форме јавне исправе.

Министарство правде је на ово судским тумачима/преводиоцима указало још 2011. године, а прописи који регулишу службену употребу језика и писма се у међувремену нису мењали.

Прилог Министарства правде: писање имена (2011)

You may also like...