Обавезе сталних судских преводилаца/тумача у погледу заштите података о личности

Одлуком скупштине УССПТС, одржане у Београду 16. 10. 2019. обратили смо се Канцеларији повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности за ближе тумачење новина у закону у контексту радњи неопходних за оверу превода јавне исправе. Одговор смо добили, после дужег чекања а био је такав да је неопходно било и разматрање колега правника. Ово су закључци и савети за поступање у свакодневном раду.

Интегрално тумачење Канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности можете погледати ОВДЕ.

Судски тумачи не крше прописе приликом идентификације наручиоца превода ради преузимања јавних исправа на превод, већ управо раде по пропису – ми смо правосудна професија – радимо у јавном интересу – радимо по законом прописаној процедури.

Унос података у Дневник се сматра прикупљањем и обрадом података о личности, али сагласност наручиоца превода у нашем случају не мора бити потписани образац, већ се сагласност може дати и радњом пристанка. Када наручилац пружи исправу на превод, дао је сагласност путем конклудентне радње да се превод обави по прописаној процедури.

Шта су проблеми?

  1. Цела област прикупљања података мора бити регулисана законом, а наша професија још увек чека закон.

(Професија судских преводилаца није регулисана законом, већ Правилником.)

  1. У пракси се разликује:

а) ако је наручилац превода фирма или јавна институција – преводилац ће добити да потпише уговор о поверљивости, иначе нема посла (иако је судски преводилац и Правилником о судским тумачима обавезан на заштиту података)

б) ако је наручилац физичко лице – може доћи до неспоразума. (Ако му на потпис пружите формулар о сагласности за прикупљање и обраду података, и пре него што сте започели превод, може се уплашити, рећи да њему треба САМО превод (по правилу, не разликују превод и оверени превод као исправу) и побећи код некога ко за заштиту података није ни чуо.)

ПРЕПОРУКА: Усменим путем објасните клијенту да судски тумач по законом прописаној процедури у службену евиденцију мора да унесе податке о наручиоцу (име, презиме, адресу, назив и врсту документа, где ће се применити), да се ови подаци уносе искључиво зато што то прописи налажу (због евентуалне контроле рада судског тумача) и да осим тога подлежу свим законом прописаним обавезама дискреције. Наше колегинице Јоновска и Милорадов су унисоног става да би давање посебног формулара о сагласности на потпис могло додатно збунити клијента. Ни друге правосудне професије не траже од клијената писмену сагласност за обраду података, јер поступају по законом прописаној процедури, то се сходно односи и на судске тумаче – помоћну правосудну професију.

Захваљујемо колегиницама судским тумачима и адвокатима: Јелени Јоновској и Марији Милорадов, на помоћи и труду уложеном у демистификацију закомпликоване проблематике.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *