У том Сомбору… Прослава петогодишњице рада УССПТС

by sekretar · 20. маја 2021.

У суботу, 15. маја 2021. наше је удружење на свечан и пригодан начин прославило пет година успешног и непрекинутог рада – упркос свим изазовима – обиласком Сомбора. И заиста је све било баш у духу струке: стизали смо с разних страна и у разна времена, организатори су били толерантни и трчкарали да скупљају учеснике по Сомбору и успут покажу још нешто, и осим ионако богатог и сјајно осмишљеног програма за који заслуге припадају нашој драгој Славици Перишкић, чије су велика жеља да нас угости као у својој кући, силна познанства и огромно познавање наше културе и историје, као и углед који ужива у граду у ком је провела цео радни век омогућили програм за памћење и провод за препричавање. Као што слављеницима и приличи, добили смо поклоне од Туристичке огранизације града Сомбора и УССПТС, а највећи је поклон свакако био целокупан скуп надахњујућих утисака које смо понели са овог дивног путовања. А шта смо све то видели…

Након крњег скупа код сата на главној улици, пошли смо у обилазак Галерије Милан Коњовић. Дивна Милка Љубоја, виши кустос Градског музеја и галерије Ликовна јесен, провела нас је кроз историју подручја на ком се данашњи Сомбор налази, од винчанске културе до савремене уметности, јер је од периода СФРЈ Сомбор организатор сликарске колоније Ликовна јесен, те и данас излаже врхунске радове наших најистакнутијих сликара, од тог периода до данас. Нарочиту пажњу привукао је први компјутер Триглав, први и једини комплетнио направљен рачунар у бившој Југославији, чију је лиценцу откупио Бил Гејтс и тако је настао савремени лични рачунар какав данас користимо. О неумитној пролазности сведочи и зидни пешчани сат, производ гимназијског професора географије и астрономије који од првог дана непогрешиво показује тачно време.

Потом је уследио обилазак Сомборског позоришта, чији су давнашњи потенцијал и искра културног духа оновременог Сомбора изнедрили позоришну уметност код нас. Кроз историјат и успехе, али и изазове с којима се ансамбл носио, провео нас је Владимир Броћиловић. Све то обитава и данас унутар зидова једног наизглед малог позоришта, али пролиферантног и надалеко чувеног. Срећа па од 9. до 13. јуна спремају позоришни маратон и сви су позвани да се и сами увере у посебну енергију овог чудесног Талијиног храма.
Предах смо направили у шармантном кафеу Des arts где машта власника Микана Радовановића успешно отеловљује сомборски дух у малом – сврси прилагођеном дворишном простору, који осим пића и љубазности особља, током читаве године нуди и садржаје мини независне културне сцене, на шта су Сомборци нарочито поносни.

Каква је благодет живети окружен таквом културом и благородним утицајем уметности којом одише сваки кутак сомборског језгра говори и чињеница да и данашњи Сомборци живе и дишу уметност у разним видовима, и сами је стварају. Посетили смо и галерију Ликовне групе 76 – у којој је, између радова осталих чланова, изложена и хуманитарна изложба слика наше Славице Перишкић која приход дарује Удружењу за подршку особама са аутизмом, којој се прикључио и УССПТС са 10% од котизација за реализациу овог програма.

Какав би то обилазак Сомбора био без вина и легендарног сомборског паприкаша који је за нас организовала винарија Вучји подрум, уз богату дегустацију вина.

И као да све ово није довољно, после ручка смо били тек на половини програмa. Требало је још обићи Градску кућу, Ћелави трг, пијацу у ланцима, зидни пешчани сат у ланцима, Историјски архив и градску библиотеку те Сомборску гимназију која спада у ред наших најстаријих. Тако смо се прелепо уређеним градским језгром дошетали до Жупаније где нас је дочекала етнолог и виши кустос Градског музеја – фантастична Љубица Бачић, и увела у свечану салу у којој се од дана када је постављена, налази чувена слика Битка код Сенте – што је ретка прилика да се види и о њој више сазна, која се указује само оним који знају како то да организују, јер она није у редовној музејској понуди. Био је то још један времеплов кроз историју града Сомбора, у ком се мултикултурна толеранција неговала а мултиетничка једнакост подстицала ротирањем представника сва три народа на водећим позицијама власти, а све у славу просперитета града и гаранција једнаких права свих грађана Сомбора. Тако и не чуди што смо причу завршили у најмлађем огранку музеја посвећеном животу подунавских Шваба, где нас је сјајна и неуморна Мирослава Ћаћић провела кроз њихову културу, религију и обичаје, од почетка настањивања до страдања након II светског рата.

Ипак, сав овај опис и још мноштво речи не би без прелепих фотографија тог дана могли довољно да дочарају сву лепоту и уживање наше мале групе, па како слике говоре више од 1000 речи уверите се и сами.

Ко није с нама овај пут ишао, може само да се нада некој новој прилици, јер су и рођени Сомборци у групи коментарисали да су одушевљени јер су овом приликом чули и видели што никада до сада нису.